Mašinsko prevođenje
MAŠINSKO PREVOĐENJE je deo računarske lingvistike.
Pojava mašinskog prevođenja je znatno automatizovala sam proces prevođenja.
Samim tim sam proces prevođenja je znatno unapređen, a maksimalni efekat što se tiče preciznosti i tačnosti nije na zavidnom nivou.
Mašinsko prevođenje zahteva upotrebu računarskog softvera i programiranje, u cilju prevođenja teksta. Prvi počeci su sa pojavom prvih računara.
Najveći izazov, shodno tome je programiranje softvera da razume tekstove, isto kao sto ga ljudi razumeju i oni se stalno usavršavaju.
Koliko god da se softver za mašinsko prevođenje usavršava, ljudi (prevodioci-lingvisti/će uvek morati da dodatno obrađuju i doteruju tekst.
Glavna stvar i prednost je dobijanje na vremenu i brzini rada.
Sam reprezantivni primer je “Googl translate“.
Ali pošto mašina ne može da povezuje kontekste i fraze potrebno je da lingvista -prevodilac doteruje tekst.
Kvalitet teksta obično opada sa obimom i količinom teksta, tako da je najbolja opcija da u samo prevođenje budu uključeni mašina i čovek.
Prvi programi za mašinsko prevođenje su počeli pre 50-tak godina.
Dolazimo do zaključka da se često zbog uštede na vremenu, odlučujemo za mašinsko prevođenje, pogotovo kada treba prevesti veču količinu teksta, a imamo kratak period za to.
Ljudi često ne prave razliku između mašinskog prevođenja i prevođenja pomoću alata za prevođenje (CAT). Razlika je u tome što alati dopunjuju fraze i tekst u radu, dok mašinsko prevođenje radi isključivo softver.
